DEC 16

Di su naši novci?

Zajedničkom tužbom do naših para


ОВДЕ можете видети још појединости о процесу, као и како се завршио...


Poštovani poljoprivrednici,

Posledica primene špekulativnog principa je prelom cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda koji se dogodio ove godine, a o njegovom razlogu bili smo tokom ovih razgovora potpuno saglasni, je: uništavanje malog i srednjeg proizvođača od strane krupnog kapitala koji teži kupovini poljoprivrednog zemljišta pre stupanja na snagu propisa po ulasku zemlje u EU kojima će se u dogledno vreme vlasništvo nad zemljištem omogućiti i strancima . Baš iz tog razloga, znači ne samo zbog naknade nepravedno zakinute cene suncokreta roda 2013.god, već zbog promene uslova za formiranje cena osnovnih ratarskih proizvoda u cilju opstanka poljoprivrednih proizvođača treba pokrenuti sudski proces koji će imati strateški značaj za sve paore.

Ko su glavni igrači u slučaju sa cenom suncokreta 2013?
To je krupni kapital koji je i vlasnik uljara kao i država koja svojim nečinjenjem pogoduje takvoj tržišnoj klimi.
Šta je njihov interes? Jednostavno kažemo : zarada.
Međutim, to im je bio cilj i prošle godine i 2011 pa je cena bila donekle ekonomski opravdana za proizvođače.

Zašto se ove godine dogodio “prelom “ cena poljoprivrednih proizvoda?

Smatramo da je ta nagla promena posledica sprovođenja jedne strateškog novog koncepta cena poljoprivrednih proizvoda kome je krajnji cilj dolazak u posed što većih površina poljoprivrednog zemljišta. Rešavanjem pitanja Kosova i otvaranjem pregovora sa EU, perspektiva ulaska zemlje u EU mnogima deluje izvesnom, a to pri saznanju da je u EU cena poljoprivrednog zemljišta visoka kao i da Vojvodina ima najkvalitetnije zemljište u Evropi implicira zaključak da se vredi potruditi pa postati vlasnik što većih zemljišnih površina u Srbiji pre isteka zaštitnog perioda od 8 god nakon ulaska u EU (koji je npr dobila Hrvatska) u okviru koga stranci ne bi imali prava da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Po samim rokovima vidimo da se radi o jednom vrlo verovatnom i dugoročnom procesu.



Kako će veliki igrači postati vlasnici velikih površina?
Uništavanjem malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača preko mehanizma cena.
Smatramo da država nije smela da dozvoli takvo funkcionisanje tržišta, a da zbog toga što je to dozvolila treba obešteti proizvođače zajedno sa uljarama.
Pored ovoga još jedno pitanje:
Da li je moguće izboriti se za pravične i transparentne osnovne okvire primene pravne regulative na tržištu osnovnih poljoprivrednih proizvoda sudskim putem u cilju trajnog onemogućavanja sličnih manipulacija cenama ostalih osnovnih poljoprivrednih proizvoda? Mislimo da je moguće.

Kakav je interes druge strane i ko su oni?
To je u ovom slučaju uljari i njihovi posrednici (otkupljivači) kao i država ako dokažemo njenu odgovornost za nesprovođenje potpisanih dokumenata o stabilizaciji i pridruživanju kojima se tržište, smatramo, ne može cenovno zatvarati kartelskim dogovorima sa značajno nižom cenom u odnosu na tržište regiona. O interesu njenih predstavnika mislim da ne treba obrazlagati obzirom da oni obično javno nastupaju u funkciji interesa glavnih velikih igrača.

O kakvom se procesu radi?
O procesu čiji će trajno onemogućiti buduća kartelska dogovaranja otkupljivača uz podršku ćutanja države.
Šta Vam je rečeno u pregovorima o ceni suncokreta?
Da država nema mehanizam da utiče na otkupnu cenu?
Na osnovu naših i evropskih zakona dokazaćemo da država ima obavezu da spreči kartelske monopole i da kartelski monopoli ne mogu biti osnova za određivanje otkupne cene poljoprivrednih proizvoda.

Na koji način dezinformacije od strane državnih organa neistinito informišu javnost?
- RTS je objavio da je otkupna cena suncokreta ove godine od 300-330 EUR-a što bi značilo da je suncokret plaćan od 34,2-37,6 din što nije istina.
- Ministar Ljajić je dao izjavu da cena ulja zbog niže otkupne cene suncokreta za koju je netačno naveo da je 330-350 EUR/t (37,6-40 din/kg) treba da bude ispod 100 din/l, ali da država nema način da to odredi i sprovede. Veoma promišljeno.
Zašto država ne uveze ulje da obori cenu ulja? To može i to joj je dužnost. Zato što je verovatno cena ulja u okruženju veća pa je taj posao neizvodljiv. Zašto je cena ulja u okruženju veća? Jer je tržišna cena merkantilnog suncokreta veća. I zatvara se krug zaključkom: država je dozvolila kartelski monopol kojim je omogućena legalna krađa proizvođača sve dok ta krađa u ovom sudskom postupku ne bude dokazana, a proizvođači obeštećeni.

Jedina istina, Vi to znate, je da je suncokret plaćan sa PDV-om najviše 27 din/kg i da isplata još nije završena u svim delovima Vojvodine kao i Srbije u celini. Pri tome ministar poljoprivrede nekoliko dana po preuzimanju dužnosti izjavio je u sklopu odgovora na pitanje o ceni suncokrteta da proizvođači moraju da se naviknu na tržište u smislu prihvatanja ove cene. Nije prvi put da državni činovnici pogoduju krupnom kapitalu. Istina je da da je cena suncokreta od 27 din/kg kartelska krađa proizvođača uz blagoslov države i to ćemo dokazati u sudskom procesu koji pripremamo. Znamo da su Vam tumačili da monopol predstavlja više od 40% zastupljenosti jednog proizvoda jednog proizvođača na tržištu. Brojni su zakoni i propisi koji ovu oblast regulišu, a da bi Vam se dokazalo da Vam je dato netačno tumačenje propisa na pregovorima ovom prilikom će se citirati samo jedan član zakona koji kaže:
“ Dominantan položaj na tržištu postoji ako učesnik na tržištu nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna (paori koji proizvode suncokret mogu samo da ga bace ili da ga prodaju njima, jer oni su dominantni, jedini i isključivi kupci) Predpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj ako je tržišni udeo 40 i više %, a predpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako između njih ne postoji značajna konkurencija (što je tačno) i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50% ili više što čini kolektivnu dominaciju.“
Ovo je upravo slučaj sa našim uljarama na tržištu suncokreta.
U slučaju da na monopole i kartelska dogovaranja nema odlučne i uporne reakcije oštećenih oni postaju nepisano tržišno pravilo i iz tog razloga njih počinje i da podržava državna uprava, te na taj način kartelski monopoli postaju osnovni regulator cena poljoprivrednih proizvoda. Upravo je cena suncokreta roda 2013. školski primer ostvarenja ove tvrdnje.

Nije bitno samo da razumemo da smo pokradeni, već je još važnije da razumemo kako smo pokradeni?
Kako je to realizovano u 2011. i 2012.godini?
2011.
Cena suncokreta bila je na početku kombajniranja, kraj VIII-početak IX meseca 30 din/kg, a do kraja IX meseca završila je na 33,5 din/kg
2012.
U istom intervalu cena suncokreta bila je od 33 din/kg, da bi u septembru skočila na 44 din/kg i da bi na kraju bila plaćana i obračunavana po 57 din/kg. Ovaj skok cena uslovio je međusobno utrkivanje uljara da obezbede dovoljne količine sirovine za ulje jer je prinos suncokreta bio manji nego ove godine. Znači cena od 57 din/kg nije uslovila veće količine na celokupnom tržištu Srbije niti veću količinu ulja u postupku prerade jedinične količine suncokreta, već je to bila cena po kojoj se grabila sirovina na tržištu u međusobnoj konkurenciji uljara. Na osnovu ove cene formirana je maloprodajna cene ulja u prodavnicama.
2013.
Šta se dogodilo sa cenom suncokreta 2013. godine?
Proizvođačima je prvo ponuđeno 24 din/kg, pa su posle štrajkova i blokada ovu cenu uljari blago korigovali na 27 din/kg. Očito je da se radi o kartelskom neformalnom dogovoru koji neće biti lako dokazati, ali evo nekih dokaza ili njihovih nesumnjivih indicija:
Jedna privatna firma je plaćala suncokret 29 din/kg odmah od početka kombajniranja i izvozila ga. Tu firmu su zvale Uljare i vršile na nju pritisak da sa tim poslom prestane. Međutim, ta firma je izvozila za Mađarsku i ostvarivala je značajnu zaradu na tom poslu.

Evo kratke analize tržište okruženja i našeg tržišta:
- U Mađarskoj proizvođači dobijaju 44 din/kg
- Sa domaćeg tržišta u toku je izvoz suncokreta po ceni od 400 EUR/t, znači preko 45 din/kg.
- Cena ulja koja je formirana na bazi cene suncokreta od 57 din/kg se nije menjala iako je otkupna cena suncokreta više nego duplo manja i iznosi 27 din/kg.
- Cena suncokreta tajkunima (krupnim privatnim posednicima) je ove 2013. plaćana 33-35 din +8%PDV o čemu će se prikupiti dokazi.
- Otkupna cena suncokreta je značajno niža od njegove proizvođačke cene.

Iz svega navedenog jasno je da se radi o stvaranju kartelskog tržišnog monopola kao i da se takvom tržišnom manipulacijom ostvaruje korist prerađivača i izvoznika na račun proizvođača.
Mi smo u cilju izrade ekonomsko-organizacionog elaborata pokrenuli prikupljanje podataka za poslednjih deset godina i to:
- Cena suncokreta
- Cena jestivog ulja
- Cena sačme od 33% i 44%
- Cena suncokreta u okruženju
- Izvozne cene suncokreta
- Kontakti 1200 zadruga i udruženja u Vojvodini i šire
- Tehnološki podaci o dobijenoj količini ulja i suncokretove sačme iz jedinične količine suncokreta
- Druge ekonomske pokazatelje kojima ne bih hteli da Vas opterećujemo.

Da li je to moguće sprečiti pravnim putem? Mislimo da jeste.
Mi smo sada u fazi prikupljanja i obrade različitih podataka koje pripremamo za sud. Molimo Vas da prenesete svim prozvođačima da čuvaju sva dokumenta koja dobiju od otkupljivača, jer su dokumenta osnov za naknadu štete.

Pored svega što sam Vam izneo sada naglašavam ono što je najvažnije:
Bez Vašeg masovnog učešća u ovom sudskom procesu on je besmislen. Iz iskustva znamo da su paori neorganizovani, da se lako mire sa nepravdom, da su navikli da budu prevareni, da nemaju poverenje ni u državu niti u bilo koju instituciju, ni u sud, a ni u pravnike. Baš na to računaju svi oni koji samovoljno određuju cene poljoprivrednih proizvoda različitim mehanizmima u koji spada i ovogodišnje kartelsko dogovaranje uljara.

Mi nismo zamislili sudski proces kao finansijsko iscrpljivanje proizvođača. Finansijska konstrukcija celog sudskog projekta zamišljena je da se jedan objektivno mali iznos po proizvođaču plaća odmah u cilju pokrivanja sudskih taksi i neophodnih troškova celog toka postupka, a da se konačna nagrada pravnog tima ostvari u razumnom i skromnom procentu od ostvarenog i naplaćenog iznosa odštete sa kamatom, po dobitku spora. Visina ovog skromnog početnog iznosa zavisi od Vašeg odziva, odnosno od broja proizvođača koji budu na strani tužioca i ova cena bi zaista bila prihvatljiva. Taj skromni startni iznos, a i više od toga mnogi za jedno veče lako potroše na par pića u kafani.
Znajte da će samo organizovana i uporna borba za ostvarenje Vaših prava i interesa omogućiti da Vaši proizvodi budu pošteno plaćeni. Pokušali ste sve u pregovorima sa uljarama i državom. Preveli su Vas žedne preko vode.

Sada je ostalo jedno jedino rešenje: da se u sudskom procesu ostvari ne samo naknada štete koju su Vam naneli, već da se formira takva pravna praksa koja će onemogućiti da se u budućnosti takve legalne krađe mehanizmom prelivanja cena sirovina u gotov proizvod dešavaju na Vašu štetu, a na korist prerađivača ili berzanskih manipulanata.
Molim Vas da nas obavestite da li ste kao udruženja i članovi ove asocijacije paora zainteresovani za učešće u ovom sudskom procesu kako bi mogli ostvariti koordinaciju i u Vašim opštinskim udruženjima dobiti masovnu podršku svih proizvođača suncokreta za učešće u sudskom procesu protiv otkupljivača koji sada neće više imati zaštitu države jer će se i njena uloga dovesti u pitanje.

Imajte u vidu da ja ovo izuzetno osetljiv, značajan, plemenit i vredan sudski spor koji će trajno u budućnosti onemogućiti dosadašnje mahinacije na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a njegovu moguću vrednost i njene posledice po paore su vam jasno naznačene.
Nadamo se da i Vi delite to mišljenje, očekujemo Vaš odgovor, sugestije i pitanja putem e-maila: paori@banatskipaori.rs

O svemu ovome, naglašavamo da jednom kad pokrenemo proces, više nikakvo naknadno uključivanje neće biti moguće. To će biti moguće samo u nekom drugom nezavisnom procesu koji bi krenuo od početka.
Ovo je ujedno i poziv da nam se u procesu priključe svi poljoprivrednici, i oni koji nisu u ovom trenutku članovi nekih udruženja, oni u čijem mestu ne postoje udruženja poljoprivrednika kao i oni čije su vođe udruženja dobile neke beneficije i postale neaktivne po ovom ili drugom pitanju koje boli male proizvođače!

Kovačica 1. Decembar 2013.
B.N. Selo 16. Decembar 2013.

Copyright © 2012. All rights reserved.
Designed By Studio X